О НАМА
Завод за унапређење пословања – ЗУП д.о.о. Београд, је друштво са вишедеценијским искуством и традицијом у раду са државним органима и организацијама. Међутим, друштво није одувек пословало под овим именом, већ је са променом друштвеног система, законских прописа, и у опште времена у ком је пословало, мењало и своје име и делокруг рада.
Пословање Завода може се посматрати у оквиру више временских периода:
* 1953. – 1961.
* 1961. – 1971.
* 1971. – 1981.
* 1981. – 1991.
* 1991. – 2005.
Период 1953. – 1961. године
Почетак рада Завода везује се за 1953. годину, када је Влада ФНРЈ, увиђајући значај проблематике продуктивности рада у земљи, формирала у оквиру тадашњег Привредног савета, Управу за унапређење производње. Управа, са статусом органа, највише се ангажовала на извршењу конкретних задатака које јој је постављао Привредни савет Владе ФНРЈ. Задаци су се пре свега односили на: праћење кретања у области привреде, проучавање проблема кретања нивоа продуктивности, проучавање фактора који имају утицај на кретање продуктивности рада и развој привреде и посебно на подстицање примене савремених решења у области производње и других активности у тадашњим радним организацијама, а све у циљу унапређења продуктивности рада и побољшања резултата пословања.
Те исте године, укида се Управа за унапређење производње, а при Савезном заводу за привредно планирање, формира се Институт за проучавање производности рада. Јануара 1954. године, Институт мења име у Институт за проучавање продуктивности рада, а задаци рада и даље остају непромењени.
Октобра месеца 1957. године, Савезно извршно веће Уредбом предвиђа формирање Савезног завода за продуктивност рада као управне установе, у чији делокруг рада спадају послови у вези са проучавањем и обрадом питања из области продуктивности рада и припремање материјала из те области за потребе Савезног извршног већа и савезних органа управе. У овом раздобљу у Заводу су одржавани разни семинари, курсеви, консултације и предавања на тему продуктивности, на којима су предавачи били домаћи и страни стручњаци. Инострани стручњаци су најчешће били експерти техничке помоћи за поједина питања из области продуктивности. Од самог почетка се велика пажња посвећивала формирању библиотеке, документационих материјала, филмотеке, које су користили не само сарадници Завода, већ и многи научни радници и други стручњаци. Од 1958. године Завод почиње да издаје свој редовни месечник за питања продуктивности ”Продуктивност”. У то време је развијена веома корисна сарадња са Европском агенцијом за продуктивност (ЕПА) у Паризу. Активност Института за проучавање продуктивности рада и Савезног завода за продуктивност рада, финансирана је из Савезног буџета.
Период 1961. – 1971. године
Половином 1961. године, Савезно извршно веће донело је Уредбу по којој Савезни завод за продуктивност рада наставља са радом као самостална установа под називом Југословенски завод за продуктивност рада са седиштем у Београду. Програм рада Завода био је утврђен Уредбом, а његову унутрашњу организациону структуру сачињавале су четири организационе јединице у оквиру основне делатности (истраживање; консултације; образовање; издавачко-публицистичка) и четири помоћне организационе јединице (међународне везе; документација и библиотека; техника која је обједињавала штампарију, кино-фото лабораторију, филмотеку и лабораторију за малу аутоматизацију, мерење времена, покрета и сл.; заједничке службе).
Период 1971. – 1981. године
У овај период је колектив Завода ушао оптерећен проблемима везаним за измењене потребе СИВ-а и других савезних органа, с обзиром на децентрализацију која се у то време спроводила у нашем друштву. Од тадашњих 29 завода за продуктивност (1 савезни – Југословенски завод за продуктивност рада, 6 републичких, 2 покрајинска и 20 на нивоу тадашњих срезова), преостала су поред нашег Завода, још два (у Загребу и Љубљани).
Врло тешке године проживљавао је Завод 1971, 1972. и 1973, а тек 1974. године његова програмска, организациона и кадровска физиономија показује резултате какви су се у претходном периоду прижељкивали.
Период 1981. – 1991. године
1981. године Југословенском заводу за продуктивност рада се придружује Завод за информационе системе, тако да се назив Завода поново мења, овог пута у Југословенски завод за продуктивност рада и информационе системе. Тај период карактеришу бројни семинари и световања, одржавани широм бивше СФРЈ.
1989. године Завод покреће часопис “Саветник”, јединствен на тадашњим просторима Југославије по својој тематици, намењен за финансије и рачуноводство друштвено-политичких заједница, њихових фондова, органа и организација.
Крај ове декаде донео је још једну промену назива предузећа (1990. године) у Југословенски завод за продуктивност, истраживање и развој, а стагнација и проблеми у целој привреди осећали су се веома снажно и у раду Завода.
Период 1991. – 2005. године
1991. године, део запослених Завода са тадашњим руководиоцем образовне делатности Миомиром Радовићем, садашњим директором Завода, одлучио је да се одвоји од матичног Завода као брода који тоне, а који је немогуће спасити, и оснује ново предузеће са истом делатношћу и делокругом рада. Ново предузеће оснива се под именом Завод за унапређење и рентабилност пословања – ЗУП, чиме почиње и ново поглавље у раду предузећа.
Под таквим називом предузеће је пословало до недавно, када је након приватизације у јуну месецу 2005. године, као друштвено предузеће, приватизовано, и прешавши у власништво конзорцијума запослених, променило правну форму у акционарско, а затим убрзо у друштво са ограниченом одговорношћу, па је тако коначан назив предузећа данас Завод за унапређење пословања – ЗУП д.о.о.
Делатност предузећа остала је иста, окренута само буџету и буџетским корисницима. Часопис “Саветник”, који преко 35 година помно прати сва збивања везана за рад државних органа, и софтвер “Трезор”, по својим карактеристикама јединствен на нашем тржишту, најважнији су покретачи ЗУП-а и ослонац за даљи развој предузећа.